Главная » Статьи » Iqtisod va Moliya

В категории материалов: 142
Показано материалов: 21-30
Страницы: « 1 2 3 4 5 ... 14 15 »

Сортировать по: Дате · Названию · Рейтингу · Комментариям · Просмотрам

Италиянинг хозирги солиқ тизими 1980-йиллар охирида шаклланган. Одатдаги вазифаларни ечишдан ташқари у маьлум миллий хусусиятларни сақлаб қолган холда Италия иқтисодиётини /арбий Европа умумий бозорига кириши учун зарур молиявий шароит яратиши керак эди.Дунёдаги купгина ривожланган мамлакатларда булгани сингари Италияда давлат даромадларининг мухим манбаларидан бири жисмоний шахслардан ундириладиган даромад солиғи хисобланади. У прогрессив хусусиятга эга булиб, календар йил давомида жисмоний шахслар оладиган соф даромад йиғиндисини хисобга олади. 

Iqtisod va Moliya | Просмотров: 1346 | Добавил: azizjon_ibragimov | Дата: 27.01.2016

АқШ солиқ тизимининг таркиби ва тузилишининг узига хос хусусияти туғри солиққа тортишнинг барча турларининг қулланилиши билан аниқланади. АКШ солиққа тортиш тизимида соликларнинг асосий турлари хокимлик ваколатларининг барча погоналари буйича бир хилда кулланилади, яьни ахоли 3 та даромад солиги,  корпорациялар 3 та фойда солиги, 2 та  мол-мулкдан олинадиган  солиқ ва хоказо тартибда солиқ тулайдилар.

Iqtisod va Moliya | Просмотров: 1738 | Добавил: azizjon_ibragimov | Дата: 27.01.2016

Испания маъмурий булиниши жихатидан 17 та автоном худудга булинган булиб, уз навбатида улар 56 вилоятни узига бирлаштиради. Лекин автоном худудлар узининг мавқеи даражаси бир хил эмас. Мамлакатда Наварра ва Басков бошқа автономиялар ичида каттароқ автономия хуқуқига эга булиб бу хол уларга турли хил худудий ва махаллий солиқларни жорий қилиш хуқуқини берди. Шунингдек улар узлари федерал солиқларни йиғиб қонун билан белгиланган фоизини уз вақтида федерал бюджетига утказиб берадилар. Улардан кейинги гурухга 

Iqtisod va Moliya | Просмотров: 1247 | Добавил: azizjon_ibragimov | Дата: 27.01.2016

Швейцария–конфедерация (марказий штат) ва 3000 муниципалитетлардан (туманлардан) иборат  булган 26 та кантонлардан (вилоятлардан) тузилган конфедератив давлатдир.  Швейцар федерализми принципига асосан мамлакатда уч поғонали солиққа тортиш жорий қилинган.

Iqtisod va Moliya | Просмотров: 1094 | Добавил: azizjon_ibragimov | Дата: 27.01.2016

REJA:

  1. Respublika yo’l jamg’armasiga majburiy ajratmani hisoblash va to’lash tartibi.
  2. Respublika yo’l jamg’armasiga yig’imlarni hisoblash va to’lash tartibi.
  3. Maktab ta’limini rivojlantirishga majburiy ajratmalarni hisoblab chiqarish va to’lash tartibi. 

 

Iqtisod va Moliya | Просмотров: 2003 | Добавил: azizjon_ibragimov | Дата: 27.01.2016

Эгри солиқлар Белгия давлати учун хам катта ахамиятга эгадир. қушилган қиймат солиғининг қатъий ставкаси 21 фоизга тенг. Бундан ташқари бу солиқ уй-жой қурилишида, қишлоқ хужалиги хом ашёси, дори-дармонлар, китоблар, газеталар, коммунал хизматлар, йуловчи транспорт хизматлари, мехмонхона бизнесига камайтирилган ставка белгиланган. Банклар, суғурта компаниялари, юристлар, укитувчилар, врачлар ва касалхоналар хизмати хамда халқаро ташиш ишлари, самолёт ва кемаларнинг етказиб бериш ишлари ққС дан озод килинган.

Iqtisod va Moliya | Просмотров: 1025 | Добавил: azizjon_ibragimov | Дата: 27.01.2016

REJA:

  1. Qo'shilgan qiymat solig'i va soliq to'lovchilar
  2. Soliqqa tortish obyekti va soliq solinadigan aylanmani aniqlash.
  3. Qo'shilgan qiymat solig'i bo'yicha imtiyozlar
  4. Soliqni to'lash va xisob-kitoblarni taqdim etish muddatlari.
  5. Aksiz solig'ining moxiyati,to'lovchilari va uning obyekti
  6. Aksiz solig'ini xisoblash tartibi
Iqtisod va Moliya | Просмотров: 4616 | Добавил: azizjon_ibragimov | Дата: 27.01.2016

Солиқ тизимларини такомиллаштириш хар қандай ривожланган мамлакатларнинг биринчи даражадаги ахамиятга эга булган вазифалари сифатида олдинга сурилади. Германия хам бундан истисно эмас. 1998 йилда утказилган сайловлвр натижасида Германия хукуматининг алмашинувидан сунг, аллақачон етилган «Корхоналар ва тадбиркорлар фаолиятини солиққка тортиш ислохоти» бошланди.  

Iqtisod va Moliya | Просмотров: 1809 | Добавил: azizjon_ibragimov | Дата: 27.01.2016

Европа давлатларининиг солиқ тизимлари бир биридан тубдан фарқ қилади. Утган асрнинг 80- йилларига келиб солиқ ислохотлари утказилиб уларни бир-бирига яқинлаштиришга харакат қилинди. Мисол учун Италия умумий бозорга кириш учун узининг солиқ тизимини кескин узгартирди, яъни бошқа Европа давлатлари солиқ тизимига якинлаштирди. Иқтисодий бирлашиш анъанаси ва халқаро хужалик алоқаларининг кенгайиши уларни иккиёқлама солиқ солиш сиёсатидан воз 

Iqtisod va Moliya | Просмотров: 1347 | Добавил: azizjon_ibragimov | Дата: 27.01.2016

Россия Федерациясининг 1991 йил 27 декабрдаги 2118-1 сонли «Россия Федерациясининг асосий солиқ тизими туғрисида»ги қонунида солиқ туғрисида қуйидаги тушунча берилади: «Солиқ, пул йиғини, бож ва бошқа туловлар буйича мувофиқ даражада бюджетга ёки бюджетдан ташқари фондларга солиқ туловчилар томонидан қонун хужжатларида белгиланган тартиб ва шартларда амалга ошириладиган мажбурий бадалларга тушунилади». Шу қонунда солиқ тизимининг 

Iqtisod va Moliya | Просмотров: 1904 | Добавил: azizjon_ibragimov | Дата: 27.01.2016

1-10 11-20 21-30 31-40 41-50 ... 131-140 141-142